Transmission Balkan je svetlosna instalacija smeštena u prostoru Bioskopa Balkan, delo francuskog umetnika Jana Tome (Yann Toma). Kao osnivač i direktor umetničke kompanije Ouest-Lumière, Yann Toma razvija koncept „Umetničke Energije“ (Énergie Artistique – EA), koji spaja umetnost sa energetskim i perceptivnim tokovima. Njegov rad je inspirisan inovativnim nasleđem Nikole Tesle, čije ideje o energiji i intuiciji igraju značajnu ulogu u umetnikovom promišljanju sveta.
Bavi se i pitanjima klimatskih promena i energetike, pri čemu umetnik aktivno učestvuje u procesima istraživanja i samopostavljanja, koristeći sopstveno telo kao instrument senzitivnog kontakta. Od 1991. godine reaktivirao je bivšu elektroprivrednu kompaniju Ouest-Lumière kako bi stvorio simboličnu mrežu posvećenu proizvodnji i širenju umetničke energije Njegova praksa uključuje povezivanje sa skrivenim i eksplicitnim čulnim slojevima, koje publika može da oseti, ali ih često gubi iz vida usled perceptivnih i društvenih uslovljavanja — posebno zbog nesposobnosti da prepozna kompleksne prirodne tokove koji oblikuju naš odnos sa okolinom.
Toma je i suosnivač pokreta maksimalizma, kao i profesor doktorskih studija na Univerzitetu Paris 1 Panthéon-Sorbonne, gde vodi istraživačku grupu Art & Flux pri CNRS-u (Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja).
Njegova praksa je prepoznata po društvenom angažmanu, saradnji sa institucijama poput UN-a, i projektima koji se bave klimatskim promenama, kolektivnom memorijom i etikom umetnosti. Umetnik je više puta izlagao na prestižnim mestima poput Grand Palais-a, Ajfelove kule i Zabranjenog grada u Pekingu, a njegov rad je deo kolekcija muzeja kao što su Centre Pompidou i FNAC. Takođe je odlikovan titulom Chevalier de l’Ordre de la Légion d’Honneur, Njegova participativna izložba Dinamo-Fukušima u Grand Palais-u (septembar 2011) privukla je preko 17.000 posetilaca za samo dva dana. Godine 2015, njegova monumentalna i participativna instalacija, Ljudska energija, prikazana na Ajfelovoj kuli, bila je napajana energijom ljudi tokom druge nedelje Konferencije o klimatskim promenama, COP 21.
Imerzivna postavka Bioskopa Balkan sastoji se od tri međusobno povezana elementa, od kojih svaki nosi duboku filozofsku poruku oličenu kroz svetlost. Instalacija istražuje svetlost kao medij za prenošenje ideja i podsticanje razmišljanja o ključnim društvenim vrednostima. Koristeći svetlost kao kanal za prenošenje značenja, Toma skreće pažnju na međuigru vidljivog i nevidljivog, opipljivog i apstraktnog. Instalacija stvara dijalog između konteksta somatskih verovanja ljudi i gledaoca, pozivajući ih da se angažuju sa složenim slojevima dela na intelektualnom i emocionalnom nivou.
TOLÉRANCE – Tolerancija
Kroz ovaj element, umetnik se bavi tolerancijom kao političkim i metafizičkim pojmom. Prenosom reči „TOLÉRANCE“ kroz svetlosne impulse u Morseovom kodu, umetnik poziva na razumevanje i prihvatanje, prevazilazeći granice mišljenja i delovanja. Ova svetlosna komunikacija podstiče posmatrača da razmisli o značaju prihvatanja različitih perspektiva koje se razlikuju od vlastitih. U umentnikovoj viziji, ovaj prenos pristupa pojmu u oba njegova značenja—političkom (koje se odnosi na organizaciju društva, zakone, moral i sposobnost zajedničkog života) i metafizičkom (koje se može definisati kao potraga za poreklom i osnovnim uzrocima fenomena, načina mišljenja i ponašanja). Ovakva tolerancija ne poznaje granice u razumevanju i prihvatanju.
PARTAGE – Deljenje
Drugi element instalacije naglašava značaj deljenja u izgradnji kolektivne refleksije i uzajamnog razvoja. Deljenje, u ovom kontekstu, nije samo prenošenje informacija; radi se o angažovanju sa iskustvima, perspektivama i borbama drugih, uz istovremeno doprinosanje sopstvenog u zajedničku diskusiju. Ova komponenta ističe čin deljenja kao osnovnu komponentu demokratije, gde uzajamno angažovanje dovodi do dubljeg razumevanja i zajedničkog resursa za dobro svih.
JATON – Ništa
Poslednji element bavi se pojmom ništavila, istražujući ideju da je ništa osnovna osnova sveg postojanja. Prema umetniku, ništa je ono što prethodi svemu: beskonačni haos koji prethodi i omogućava svaki limit, svaki oblik i svaku reč. U tom smislu, ništa je sve, jer je to autentična i originalna osnova svih stvari na svetu—primordijalna jedinstvenost bića i ništavila, koja mora nastati iz iste osnove da bi bila jednako moguća. Na dnu, sve se vraća na isto, a ovo isto, bogato svim drugim stvarima koje su jednako moguće, je ništa. Postoje četiri oblika ništavila jer postoje četiri glavna puta za totalnost mogućnosti koje se otvaraju: biti, ne biti, biti i ne biti, ili ni biti ni ne biti. Ova četiri fantastična ništa su ništavilo, svet i realnost.
Transmission en Ouest-Lumière stavlja u perspektivu misli pojedinaca, utelovljene u fragment svetlosti i njegovom beskonačnom ponavljanju. Prenoseći značenje i šireći ga iz „nastanjenog“ prostora Bioskopa Balkan, umetnik poziva na poštovanje ljudskih prava i demokratije, te podstiče refleksiju o načinima na koje svetlost i značenje prelaze u naše razumevanje društva, demokratije i ljudskog stanja.