Imali smo zadovoljstvo da upoznamo Anu Patriciju Gomez Haramiljo, vlasnicu galerije iz Kolumbije. Njene dve važne galerijske platforme La Balsa u Bogoti i Medeljinu, otkrivaju snažnu posvećenost uspostavljanju jasne galerijske putanje i strategije: dragoceno iskustvo koje će ova izuzetna žena podeliti sa nama možete u našem razgovoru:
Kada neko sa toliko iskustva započne novu umetničku saradnju, kakva su vaša očekivanja od umetnika?
Kada odlučimo da radimo sa umetnikom, razmatramo nekoliko opštih pitanja, kao što su poreklo i obrazovanje kandidata, a posebno smo zainteresovani za profesionalnu posvećenost održavanju stalne i stalne produkcije. Ali pre svega, razmatramo kvalitet rada u njegovim materijalnim i teorijskim aspektima.
Uvereni smo da umetnici, osim što upijaju iskustva iz svog miljea (i šireg sveta), najbolje rezultate postižu kada imaju otvoren stav da istražuju svoju materiju i tehnike i, proističući iz beskrajne radoznalosti, uključuju se u različite forme. od ‘istraživanja’. Ovo nije nužno akademska potraga; subjektivan je i vođen željom da se istraže, evoluiraju i otkriju nove oblasti prakse i nove filozofske perspektive i da se prošire granice njihove prakse.
Oslanjate se na svoje kolege, ali i iskoristite priliku da pratite sve detalje u organizaciji. Na koje aspekte logistike obraćate pažnju?
Sklona sam razvoju horizontalnih radnih organizacija. Ovo neke ljude ostavlja u nedoumici, ali pretpostavljam da kada je razmeštanje pojedinačnih kapaciteta dobrodošlo, većina kolega je inventivna i velikodušna sa svojim idejama. Fokusiram se na dosledne prakse, prateći različite procese koji su uključeni, i čineći svaki projekat kolektivnim iskustvom iz kojeg se mogu naučiti lekcije. Analiziramo i revidiramo ove procedure kako bismo stalno unapređivali naš kolektivni rad u okviru kustoskih i kritičkih referentnih okvira.
Učestvujete na međunarodnim sajmovima umetnosti i u tome ste bili uspešni. Kakva su vaša iskustva u odabiru radova? Šta je ključni momenat, ime umetnika, konkretno umetničko delo, intuicija? na šta računate?
Svaki sajam umetnosti ima svoju specifičnu ličnost, koja proizilazi ne samo iz kustosa i opšteg usmerenja koji je uključen, već i iz specifične lokacije. Kao takvi, trudimo se da steknemo što veći uvid u lokalne kolekcionare, umetničke galerije, umetnike i muzeje u dotičnom gradu i percepciju opšte slike i duha koji stvara specifično okruženje. Tako smo, putem pokušaja i grešaka, saznali kako različita publika na pojedinim lokacijama reaguje na umetnost, i prema tome smo prilagodili naše predloge. Takođe pratimo galerije učesnice, kritike štampe i časopisa, kao i opšte komentare posetilaca iz prethodnih godina na različite sajmove. Trudimo se da posetimo različite sajmove pre nego što se obavezamo da učestvujemo.
U skladu sa tim osmišljavamo različite strategije, s obzirom na to da je imati nekoliko dobro predstavljenih umetnika sa nekoliko dela mnogo bolje nego mnogo disperzovanih dela. Uvek unapred pripremamo dokument i istražujemo ideje sa ciljem da razvijemo određenu kustosku ideju. Čak i ako je labav i uopšten, budući da računamo na ograničen broj umetnika sa kojima stalno sarađujemo, on služi kao smernica za održavanje našeg diskursa i namera u lako prepoznatljivim granicama.
Šta savetujete kolegama koji tek počinju sa galerijskim poslom? Koje su to osobine koje vi lično cenite i koje su vam pomogle da uspete?
Kao i u svemu u životu, iskustvo je veliki vaspitač. Pomaže da se krene sa programom i ograničenim obimom, a zatim se razvija u skladu sa mogućnostima i rezultatima. Najvažnije osobine su red, doslednost i disciplina. Važno je da razumete koju nišu galerijskog poslovanja želite da zauzmete i da imate jasnu predstavu o slici koju želite da projektujete potencijalnim kupcima. Oblikovanje galerije je takođe kreativan i analitički posao.
Imate dve galerije. Da li je galerijska scena Kolumbije razvijena ili se još uvek prilagođava svetskim tržišnim uslovima? Kako se meri individualni doprinos u promovisanju standarda? Da li verujete u kolektivne kapacitete ili individualne puteve?
Kolumbija nije razvijeno tržište, ali ima karakteristične karakteristike koje je čine zanimljivom. Kao prvo, zemlja je imala veoma ograničenu imigracionu politiku, ali se u 20. veku nekoliko umetnika i kustosa različitog porekla naselilo ovde i uzdrmalo lokalne kolonijalne, patrijarhalne provincijske strukture. Neki umetnici, kao što je Fernando Botero, odlučili su da razvijaju svoje karijere van Kolumbije. Beatriz Gonzales je nedavno postala međunarodna ličnost. Doris Salsedo je imala korene u drugim scenarijima od početka svoje karijere, a drugi, kao što je Oscar Muriljo, oduvek su živeli u inostranstvu. Nedavno je nekoliko mlađih kolumbijskih umetnika bilo veoma aktivno na međunarodnoj sceni. Posebno smo zainteresovani za umetnike koji su kontaktom sa drugim zemljama razbili šablone lokalnih paradigmi i obrazovanja.
Tokom prošlog veka, preduzete su lokalne inicijative za promovisanje bijenala i umetničkih festivala („Bienal de Coltejer de Medellin“) i „salona“, kao što je „Salon de artistas Colombianos“, koji je organizovalo Ministarstvo kulture, plus bezbroj domaći nacionalni i međunarodni festivali.
Stimulacije kolumbijske vlade su istorijski donekle ograničene i kontaminirane politikom, posebno u akcijama koje se tiču podrške i sponzorstva umetnika u inostranstvu. U tom smislu, smatramo da je jedan od naših ciljeva kao galerije predstavljanje kolumbijskih umetnika međunarodnoj javnosti, kao i različitoj publici unutar Kolumbije; to je razlog zašto smatramo da je interesantno poslovati u dva grada. Uglavnom, ekspozicija je alat koji podstiče umetnike da napuste svoju „bezbednosnu zonu“ kako bi bolje definisali i usavršili svoju praksu.