Fondacija Saša Marčeta, kao partner Beogradskog irskog festivala (BIF), ponosno podržala je izložbu „Opsada u sobi“ u Bioskopu Balkan, otvorenu 12. marta 2026. inspirisanu delima Semjuela Beketa. Ambasador Irske u Srbiji, Kevin Kolgan, prisustvovao je otvaranju i pohvalio festival kao „neverovatnu nedelja kulture“ bogatu irskim tradicijama, umetnošću i inovacijama.
Kevin Kolgan, ambasador Irske u Beogradu
Mostovi irske kulture
Ambasador Kolgan istakao je važnost kulturne razmene između Irske i Srbije, naglašavajući da festivali poput BIF jačaju veze i doprinose međusobnom razumevanju. „Kultura je most koji nas povezuje“, rekao je, pozivajući posetioce na predstave, filmove, muzičke nastupe i radionice tokom nedelje koja traje do 21. marta.
Direktor festivala, Jaš Kaminski istakao je da izložba dramatično prenosi duh vizije i ideje Beogradskog irskog festivala.
-Evo nas okruženi ovom divnom izložbom vodećih srpskih i makedonskih vizuelnih umetnika, Opsada u sobi. Ona dramatično hvata duh vizije i poduhvata našeg festivala – vodeći nas na putovanje od najudaljenijeg severozapadnog ćoška Evrope ovde u Srbiju, na jugoistočnom delu kontinenta. To je putovanje nazad u vreme do prve izvedbe Čekajući Godoa pre 70 godina proslavljenog i renomiranog irskog pisca Semjuela Beketa i njegovog revolucionarnog dela izvedenog ovde 1956. Vraćajući se u sadašnjost, možemo doživeti reči i misli koje Beket inspiriše u maštarijama druge generacije umetnika. Neuhvatne, evocativne, misteriozne, žive, a ipak nekako i definitivne – odjekujući i potresajući nešto u nama samima i pozivajući nas da preispitamo naša okruženja i naše razumevanje sveta u kom danas živimo – kazao je Kaminski.
Jaš Kaminski, direktor Beogradskog irskog festivala
Beketova opsada duše
Kustos Nikola Šuica, uz Kseniju Samardžiju, osmislio je izložbu povodom 70 godina od beogradske premijere „Čekajući Godoa“ u ateljeu Miće Popovića na Starom sajmištu. Naziv „Opsada u sobi“ aludirao je na Beketove inventivne godine 1945-1950, kada su nastala dela poput „Mersije“, „Kamije“, „Čekajući Godoa“, „Moloa“, „Neimenljivo“ i „Kraj igre“. Šuica je kreirao video „Prizemljen – Beket u Beogradu“, evokaciju ateljea Starog sajmišta i užasa Drugog svetskog rata, gde je 1954. ilegalno izvedena premijera samo Beketovog komada godinu dana nakon Pariza.
Nikola Šuica, kustos
Dela na izložbi nadilaze ilustracije, nagoveštavajući tranzicije, izdajstva principa i ogoljenost napuštenosti u savremenom dobu digitalnih sigurnosti i tehnoloških prioriteta. Beketove teme tišine, zatamnjenja, lupanja srca, panike i svesnog zaborava odjekuju u radovima, ogoljavajući svirepost satiranja, ratova, pandemija i obespravljenosti.
Umetnici reinterpretiraju Beketov svet
Vana Urošević i Zoran Todović godinama rade u tandemu, nudeći otiske i crteže protkane vezom na svili. Zoran Dimovski izaziva impozantnim prostornim crtežom „tamne strane meseca“. Aleksandar Denić predstavio je portret nalik džinovskom foto-pritu mrtve prirode od jestivih sastojaka i stolicu kao spomenik fizičke oštećenosti, posvećenu heroju „Moloa“. Marija Ćalić zarobljava sekvence stanja u ćilibaru i stapa fragmente akril transferima, evocirajući Beketove opise.
Povezivanje umetnosti i nasleđa
Fondacija Saša Marčeta, kao prijatelj festivala, podržala je ovu izložbu u saradnji sa Bioskopom Balkan, promovisati kulturnu razmenu i savremenu reinterpretaciju klasika. BIF je obogatio beogradski kulturni život, privukavši lokalnu publiku i pažnju stranih posetilaca.
Izložba je otvorena do 21. marta, od utorka do subote od 12-19 sati, ulaz je slobodan.
Fotografije: BIF/Bojan Kovačević