Yan Duyvendak’s performans Nevidljiv deo je intervencija u urbanom prostoru grada – Beograd
Umetnost Jana Duyvendaka – naglašava kako ogromna masa televizijskih, računarskih i mentalnih slika, kao i naši društveni kodovi i drugi rituali našeg zabavnog društva, zgušnjavaju zastor između nas i stvarnosti. Ipak, njegov rad nikada ne uspeva da potvrdi ljudsko dostojanstvo i pokaže u kojoj je meri ono ugroženo društvom u kome dominira slika.
U Beogradu Yan Duyvendak, u saradnji sa Delphine Abrecht, Claire Astier, Milena Bakmaz, Kiran Bhandari, Jovana Braletic, Rea Burman, Milena Damnjanovič, Rémi Dufay, Yan Duyvendak, Ariedon Gomes, Monica Hofman, Pitambari Josalkar, Katarina Jovanovič, Damjan Jovičin, Merel Kotterer, Sanja Latinovič, Wency Mendes, Grana Velencia Methalaka, Marco Nektan, Phoebe Marisa Pereira, Claire Perret, Keith Peter, Jean- Daniel Piguet, Parvathi Ramanathan, Daphne de Souza, Charlotte Terrapon, Olga Uzikaeva, Jaana van Vliet, Marian van Voorn, Karijn van der Wijk, Mark Yeoman, Milan van der Zwaan,
predstavlja svoj najnoviji projekat Invisible (Nevidljivo), projekat koji vas šalje u javni prostor kako biste izveli subliminalne i pesničke intervencije.
Invisible (Nevidljivo) je igra koja vas, počevši od niskog rezultata i prethodnog iskustva, šalje u javni prostor da igrate kolektivnu igru.
Sa malom grupom od 8 do 12 ljudi izvodite sitne intervencije. Zajedno stvarate malu situaciju, perceptibilnu bez toga da ste vidljivi, a u kojoj ste istovremeno i inicijator i gledalac – gledalac suptilnog nereda, čudnog, komičnog, političkog ili iznenađujućeg nemira. Kao tajna družina, ukratko stvarate neku vrstu poezije apsurda, čije poreklo znate samo vi. Učestvovanjem u toj igri verovatno ćete postati svesni svih potencijala bitnih za zajedništvo.
“Invisible“ je igra u kojoj izlaziš u javni prostor, kako bi izvršili sitne intervencije po kratkom, planiranom scenariju o čemu svedočimo nakon realizovanog iskustva.
Grupe se formiraju od po 8 do 12 igrača, koji postavljaju malu situaciju – ništa ozbiljno! Na taj način postajemo inicijatori “nereda” koji je uvek uzbudljiv!
Igra stvara, bar samo na trenutak, neku vrstu poezije apsurda čije poreklo znaju jedino učesnici, igrači.
Yan Duyvendak. Invisible, WhatsApp-conversation, 2019