Indija kao destinacija—šta je Vama značila i šta Vam je ponudila promena sredine?
U prvi mah nisam bio svestan šta je zapravo Indija niti šta to može da znači za mene lično, ili za mene kao umetnika. Svaka promena sredine nas menja na ovaj ili onaj način, samo je pitanje koliko smo mi toga svesni.
Opet ni sama okolina ukoliko nije previše extremna ne može da nas menja bez nekog našeg ulaganja.
Indija je velika država sa mnogo različitosti, sa puno varijacija i kolorita, sa velikim šarenilom i bogatstvom kulture i populacijom od gotovo milijardu i po stanovnika. Svaka oblast Indije, ili bolje reći svaka država, je priča za sebe i ako krenemo da detaljno istražujemo uvidećemo koliko toga neobičnog i specifičnog ima da se čuje, vidi, okusi, iskusi. Meni lično je donela proširenu percepciju na mnogo nivoa—kao prvo, video sam da na jedno pitanje postoji puno odgovora, da vrlo malo znam o svetu, da ljudi na drugim kontinentima dele sličnosti, a i da se razlikuju. Ne postoji država kao što je Indija i nije mali spisak stvari koje je Indija pružila ostatku čovečanstva: od raznih kulturnih uticaja, preko velikih vođa kao što je bio Gandi, do velikih pesnika kao što je bio Tagore, do raznih duhovnih učenja, i naravno Joge koja menja živote milionima ljudi. Ono što je zanimljivo je da niko ko ode u Indiju ne može da ostane ravnodušan; nekom se odmah sve to dopadne, nekom ne, međutim bez obzira na dopadanje ili ne, uticaj na svakog pojedinca koji kroči na tlo Indije je neminovan. Promena sredina nam uvek širi percepciju, ali da bi se zaista neke spoznaje i neke promene desile, ukoliko ih zaista želimo, bitno je da ponekad odemo negde ne kao turisti, nego da se uvučemo u društveni sistem i vidimo kako tamo ljudi zaista žive, kako sistem funkcioniše i kako se ljudi snalaze, a Indija je polje koje se može proučavati i koje nas može naučiti puno toga.
Šta je zapravo drugačije?
Sve je drugačije, iako su osnove egzistencije svugde iste, jer svi mi moramo da jedemo, pijemo i imamo krov nad glavom, a moramo povremeno i da se zabavimo. To je osnovno, a sad, kako ko do toga dolazi, u kojoj meri i u kom intenzitetu i kvalitetu, to je već individualna stvar. Na primer, ja recimo kao neko ko je iz Novog Sada iz radničke porodice, koji sam proveo detinjstvo pod sankcijama, nisam možda imao sve što sam želeo: umesto Najki patika sam imao neke manje skupe, umesto firmirane garderobe neku jefitniju, umesto Ajfona 12, imao sam Samsung, i do pre dolaska u Indiju sam smatrao kako ja eto nemam možda sve ono što bih želeo da imam. A onda sam dolaskom u Kolkatu, 2010 godine, koja mi je bila prva destinacija u Indiji, prvi put u životu video hiljade beskućnika koji žive na ulicama, kojima je normalno da nemaju ništa, i jedini im je cilj da prežive taj dan, da nabave nešto pirinča i da imaju vode dovoljno da piju i da se operu, i da opet uspeju da zadrže osmeh na licu. Nakon tog iskustva sam drugačije počeo da gledam na to šta imam, a šta nemam. Naravno, to ne znači da svi treba da živimo na minimumu minimuma, ali nam dobro dođe da shvatimo da postoje i neke drugačije priče i pogledi na svet. Naravno, nije sve u tom nekom socijalnom dijapazonu; postoji nebrojeno mnogo stvari koje su uticale na mene, počev od izbora hrane, do toga kako komuniciram sa ljudima, do toga kako se baviti pozorištem, glumom, i toga kako se snalaziti u uslovima gde sve funkcioniše drugačije, gde postoji drugačija socijalna struktura i drugačija pravila ponašanja, gde se ljudi slabije rukuju, manje grle, gde su neke stvari koje su ovde normalne tamo tabu tema.
Odlasci su posebni, donose promenu, adrenalin, izmeštanje…. ali šta za Vas znači povratak, kako je vratiti se?
Povratak je isto dolazak, taj osećaj kada vozom ili autobusom stižem za Novi Sad je neopisiv, krene neka prijatna energija i setim se svih lepih stvari koje su mi nedostajale, mada, desi se ponekad da mi sve dosadi kroz par dana pa bih odmah išao dalje. Imam običaj da recimo odmah po povratku posetim neku roštiljnicu, ili da tražim od tetke da mi napravi punjene paprike kojih sam se jako uželeo. To deluje kao sitnica, ali za nekog kome nešto nedostaje nije bitno je li to sitnica ili ne, bitno je da ispuni svoju želju. Povratak je dolazak jer ako odeš od nekuda i vratiš se, to mesto se takođe promenilo, ono više nije isto: možda je neki deo grada izgrađen, neko se odselio, neko oženio, neko je porastao, i kada gledam ljude posle nekog puta vidim po koju boru više na njihovim licima i vidim promene na gradu koje pre nisu bile tu. To me sve podseća na prolaznost i protok vremena, i mi često toga nismo svesni, ali bili svetni toga ili ne, vreme prolazi. Opet nakon nekoliko dana, pošto je čovek, između ostalog, i biće navike, naviknem se i ja pa mi to postane obično. I onda opet počnem da se pitam gde bih mogao da idem dalje. A kada krenem, onda gledam da se zasitim, u onoj meri u kojoj je to moguće, onim stvarima za koje znam da će mi nedostajati: bureka, dobrog piva, roštilja i kvalitetnog druženja, jer toga nema na svakom ćošku.
YouTube kanal: Kristian, Via Nomadia