Srednjovekovni kraljevi bi u trenucima dokolice natočili sebi vino i uzeli na lekturu nešto od zanimljivih književnih dela koja su im sastavljali njihovi dvorski pisci. Ukoliko mislite da je srednjovekovna književnost ograničena na prepise Biblije i besede crkvenih otaca, grdno se varate. Srednjevekovna kniževnost prepuna je priča o vampirima, vukodlacima, fantastičnim stvorenjima i dalekim zemljama …
Ovih dana sve nas muči ograničenost kretanja. Upravo iz ovog razloga reših da napišem par redova koji ne pretenduju da pruže utehu čitalacima, već da ilustruju muke srednjovekovnog čoveka koji se susretao sa istim problemom.
Teška vremena zahtevaju dobru literaturu, te molim čitaoce da mi ne zamere što serijal članaka o umetnosti započinjem uvertirom u jedno od književnih remek dela čovečanstva, uprkos tome što stihovi uvode u turobno putovanje po Danteovom „Paklu“.
Putnik koga noć zatekne u Beogradu a radoznalost odvrati od samoće hotelske postelje, može svratiti u kafanu
