Ksenija Samardžija: Cilj nam je stvaranje slobodnog i nezavisnog umetničkog prostora

Foto: Ognjen Opačić

 

Ksenija Samardžija, direktorka Fondacije Saša Marčeta, poznata je i cenjena kustoskinja sa bogatom radnom biografijom na beogradskoj umetničkoj sceni. Nakon završenih studija Istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu i položenog kustoskog ispita (Narodni muzej u Beogradu), osniva umetničko udruženje PODR.UM (2013), koje aktivno učestvuje u organizaciji brojnih izložbi, art residence programa, prezentacija i drugih vidova povezivanja umetnika i publike. Sarađuje na međunarodnim projektima kojima se promovišu savremeni umetnici i stvaraju mogućnosti produkcije i izlaganja radova. Više od deset godina u Kući legata obavlja kustoske poslove, vođenja i upravljanja zbirkama i legatima.  U periodu od deset godina privremeno ili trajno vodila legate Ljubice Cuce Sokić, Petra Lubarde, Veljka i Mare Petrović, Petra Dobrovića. Dobro poznaje tržišne uslove, izlagačke mogućnosti i potencijale aktuelne likovne scene. 

Sa Ksenijom razgovaramo o nastanku i aktuelnom trenutku Fondacije, Bioskopu Balkan kao jedinstvenom gradskom prostoru, i budućim planovima.

 

Kada je Fondacija Saša Marčeta počela sa radom i sa kojim ciljevima, misijom i vizijom je krenula u svoje aktivnosti?

Tokom 2018. su počele prve aktivnosti Fondacije koja nosi ime osnivača i iza koje stoji lična potreba da se stvaraju bolji uslovi i da se investira, pre svega u umetnost. Sposobnost da takvu nameru od ideje pokrenete i realizujete, zahteva posebnu vrstu energije, koju mogu da imaju samo ljudi velike volje. U takvom ambijentu razvijaju se mogućnosti. Zato u našem radu ne postoje generične postavke, kao što su misija i vizija, jednostavno pokušavamo da stvarimo bolje uslove, da podržimo ono u šta verujemo da nudi određene vrednosti, da pratimo, preispitujemo različite teme i postavljamo pitanja.

Čime ste se rukovodili prilikom izbora programskog saveta Fondacije?

Savet Fondacije je bitna podrška u procesu odlučivanja i planiranja programa – svaka pojedinačna ili lična odluka se filtrira kroz rad saveta. Osnovna ideja jeste da se uspostavi profesionalna praksa bez mogućnosti uvođenja ličnih zahteva ili zastupanja bliskih interesnih grupa. Sa Stevanom Vukovićem i Draganom Zdravkovićem to je moguće, zato što su nam ciljevi isti, a to je stvaranje nezavisnog, slobodnog umetničkog prostora. Sa punim poverenjem i međusobnim uvažavanjem verujemo da uspostavljamo zdrave kriterijume. Za sada smo zadovoljni našim timom i odnosima koje smo izgradili, ali smo podjednako otvoreni i dostupni za različite ideje.

Dokle je stigla adaptacija Bioskopa Balkan?

Bioskop Balkan (1867) se menja sukcesivno i s obzirom da je kao kulturno dobro pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika, izdvojen u centralnoj gradskoj zoni, promene su ponekad sporije od željenih. Nakon fasade i građevinskih radova na konsolidaciji objekta, menjaju se prozori, organizuju se nivoi i pored stalnih radova Balkan je aktivan. Fondacija ima mogućnost da prostor koristi, ali Bioskop Balkan se razvija i mimo naših aktivnosti.  

Bioskop Balkan je kultni gradski prostor. Koliko vam je važno da građani i dalje imaju doživljaj ovog prostora kao bioskopa sa dugom i poznatom tradicijom, a koliko kao mesto osavremenjavanja tradicije?

Balkan je čudesan prostor. Jedinstveno istorijsko zdanje koje akumulira toliko lepote, istorije, memorija,  energije – kao vremenska kapsula koja nas podseća da je Beograd oduvek težio da se pozicionira kao Evropska metropola. Na mestu nekadašnjeg karavan saraja, od orijentalne arhitekture i namene, izgradila se svečana sala u akademskom stilu, u kojoj se uveliko odvijao gradski i umetnički život prestonice. Ovde su izvođene prve opere, filmske projekcije, pozorišne predstave… Danas se Balkan promišlja kao prostor za savremenu umetnost i kulturu. Istorijsko zdanje koje dobija moderne obrise.    

 

Foto: Ognjen Opačić

 

U najavi izložbe Raše Todosijevića spomenuli ste da se izmeštanjem iz zaštićene zone integriteta institucije muzeja u privatno-javni izložbeni prostor, otvara osetljivo polje (ne)prihvatanja i mogućeg, željenog kritičkog suda javnosti i publike. Na šta ste tačno mislili i na koji način vlasnička struktura izložbenog prostora (može da) doprinosi percepciji samog dela i umetnika?

To je možda i najosetljivije pitanje, prvi put se dobija situacija da vlasnik prostora kao što je Bioskop Balkan osniva i umetničku Fondaciju, koju lično podržava, a pritom dolazi iz biznisa koji se još uvek ne prepoznaje kao „idealan partner“ za podršku umetničkoj ili likovnoj sceni. Sumnjičavost i pozornost su donekle logični i očekivani i mi se trudimo da te nedoumice demantujemo našim radom. Ovo jeste privatni projekat u koji se ulaže i sa pozicije javnosti zahteva dosta pažnje.

Kada  govorimo o tehničkim i logističkim aspektima organizovanja programa, koje su to komparativne prednosti Fondacije i Bioskopa Balkan u odnosu na „konvencionalne“ galerijske i izložbene prostore, a koje možete da istaknete imajući u vidu vaše prethodno bogato kustosko i organizaciono iskustvo?

U produkcionim zahtevima, stoji nam na raspolaganju odličan tim arhitekata i tehničara koji svaki naš predlog mogu da prihvate i realizuju. Zatim dolazi logistička podrška svih sektora, od pravne službe do kurira i mi se još uvek navikavamo da koristimo te mogućnosti. Ova godina nas je naučila da se prilagođavamo i korigujemo planove, i tu se pokazala prednost naše organizacije da se brzo adaptiramo i reagujemo. Na primer, Balkan uživo je organizovan u samo nekoliko dana, Samit nesvrstanih se spontano nadovezao na ovaj događaj.. . Za realizaciju programa dobijamo bezuslovnu Sašinu podršku i u toj vrsti komfora se trudimo da umetnicima obezbedimo što bolji nivo saradnje.

Koji od dosadašnjih održanih programa Fondacije su vama lično ostavili naročito upečatljiv utisak?

Moram da budem iskrena i da izdvojim izložbu Hvala Raši Todosijeviću – zahvalna Srbija. Ta izložba je za mene dragoceno emotivno iskustvo, a pre svega mogućnost da sarađujemo sa umetnikom koji prevazilazi sva ograničenja sredine. Snažan karakter, duhovit… Raša je za mene nešto što jeste urbano, što jeste i može da bude Beograd, njegova harizma, drskost, vitalnost… Ona inteligentna potreba da provocira, da izaziva i da ne miruje. Nikada nije pasivni posmatrač i to je vrednost kojoj se iskreno divim i za koju imam posebno poštovanje. Hvala Raši.

Na koji način razmišljate o programskoj koncepciji u narednoj godini? Koliko je Covid situacija inicirala „prestrojavanje“ u hodu i šta nam možete najaviti ne samo od konkretnih događaja, već i imajući u vidu širu sliku i viziju onoga što Fondacija i Bioskop Balkan žele da budu u budućnosti?

Bez većih okupljanja i uz restrikcije kretanja i radnog vremena trenutno smo više orijentisani ka online aktivnostima, naš blog je aktivniji i život na društvenim mrežama dinamičniji. Mogu da preporučim tekstove istoričara umetnosti Jovane Pikulić, koja na duhovit i dosta zabavan način integriše značajne istorijske teme u našu folklorno bogatu kulturu (Buzdovanom po vili Ravijojli, Razonoda kraljeva, Amor psiha i gvozdeni opanci…), takođe tekstove Stevana Vukovića, koji aktuelno prate izložbe i radove umetnika. Generalno, želimo da etabliramo prostor koji prihvata različita umetnička iskustva. Da primećujemo i reagujemo gde nedostaje dovoljno pažnje kako bismo se tu posvetili u granicama naših mogućnosti. A kao neprofitabilna, Fondacija dobronamerno i bezinteresno nastupa i prema programima koji su razvili svoje kapacitete, ali im nedostaje prostor ili podrška da ih do kraja realizuju.  

 

Fondacija Saša Marčeta 

Bulevar Maršala Tolbuhina 38 Beograd

Umetnici, saradnici: contact@fondacijasasamarceta.org

Press: press@fondacijasasamarceta.org

Newsletter

Prijavite se na newsletter Fondacije Saša Marčeta kako biste uvek bili pravovremeno obavešteni o aktivnostima, novostima, događajima, konkursima, edukacijama i druženjima.

Izrada web sajta Progressive Media