3×3 razgovor: Nadežda Kirćanski

 

Nadežda Kirćanski (1992) rođena je u Zrenjaninu. Osnovne i master studije je završila je 2017. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Njena umetnička praksa angažuje širok raspon medija uključujući crtež, objekte i site-sensitive prostorne instalacije. Jedan od ključnih fokusa u njenom radu je sudar socio-političkih realnosti i savremenog jezika mladih, čijom se analizom filtrira skriveni emotivni, fizički i intelektualni rad.

Dobitnica je nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2018. godinu, kao i pohvale u okviru nagrade za crtež Fondacije Vladimira Veličkovića za istu godinu, te nagrade “Sreten Stojanović, profesor ALU” FLU za dostignuća u skulpturi 2017. godine.

Akvarel Nadežde Kirćanski sa izložbe “Put straha odozgo nagore” u Novoj galeriji u Krunskoj 60, koji je bio izložen i na bilbordima na tri lokacije u Beogradu, sada je deo kolekcije Fondacije Saša Marčeta i nalazi se u Bioskopu Balkan.

 

Sa kakvom inspiracijom je nastao rad izložen u Bioskopu Balkan, a prvobitno za izložbu u Novoj Galeriji? Čime je bila motivisana sama izložba “Put straha odozgo nagore” i koliko je za njenu percepciju i smisao bilo značajno prikazivanje na bilbordima, nevezano za podrazumevajuću promotivnu funkciju oglasa?

Na izložbi sam počela da radim u ateljeu NGVU u septembru 2020. godine, u početku bez ideje da će serija akvarela u celini biti uobličena u samostalnu izložbu. S obzirom na okolnosti koje su se radikalno menjale iz dana u dan, tako je došlo i do promena u programu NGVU, pa sam u periodu od septembra  isproducirala celu seriju koja je rezultirala izložbom u decembru. Akvarele sam počela da radim metabolički, beležeći neka opšta potrošačka mesta koja su, čini mi se, u nemogućnosti filtriranja i procesuiranja informacija koje su se nenormalnom brzinom obrtale na dnevnom nivou, čak i onom manjem broju ljudi koji do prethodne godine možda nisu osećali opterećenje egzistencijalnom matematikom, postala osnovna preokupacija na osnovu koje se svi ostali životni parametri nivelišu.

Svaka slika sa izložbe je pažljivo odabrano mesto potrošnje, a ta mesta osciliraju od elementarnih životnih namirnica do luksuznih proizvoda formirajući tako potrošački spektar života od danas do sutra. Cela postavka funkcioniše kao spektar razlivenih novčanica, proizvoda i podrazumevanih vrednosti, a na kraju se pitanje podrazumevanih vrednosti razliva i na temu vrednosti i cene umetničkog rada, i baš tu se otvara uzbudljiva debata. Okolnosti su se zaista radikalno menjale, pa se tako i pojavilo sponzorstvo od strane Alma Quattro što je omogućilo da, pored podrazumevane promocije, izložba dobije ekstenziju u javnom prostoru – prodirući kao glitch u reklamni prostor sa istim tim proizvodima koje smo navikli da vidimo na tom istom mestu. Posebna okolnost među svim pomenutim okolnostima u tom periodu je bilo dobiti dozvole za korišćenje proizvoda koji su bili na slikama u reklamne svrhe, i tu se zapravo odvila komunikacija sa Fondacijom Saša Marčeta nakon koje je rad “Maxbet” dobio prostor na bilbordu, a kasnije i prostor u kolekciji.

 

 

U biografiji na sajtu Nove galerije, stoji da je jedan od ključnih fokusa u tvom radu “sudar socio-političkih realnosti i savremenog jezika mladih, čijom se analizom filtrira skriveni emotivni, fizički i intelektualni rad”. Šta je to u jeziku mladih “duh vremena” i šta te u njemu najviše inspiriše za autorsko stvaralaštvo?

Jedan od fokusa koji se oštrio kroz moju vrlo heterogenu umetničku praksu je usmeren ka nevidljivom, podrazumevanom radu (ekonomski nevidljiv rad) koji se neuhvatljivom brzinom usložnjava kako se udaljavamo od početka tranzicije ’00-ih godina. “Udaljavamo od tranzicije” zapravo znači da se udaljavamo od ideje da ta tranzicija ima nekakav ishod, simultano bivajući pritisnuti da optimizujemo svoje individualne fizičke, emotivne i intelektualne kapacitete, bez obzira na uslove u kojima živimo. To bi bilo neko “veliko podrazumevanje” ovog vremena koje kodira jezik i to na način da suspenduje sve te pritiske i misli u naizgled krnje pojmove, skraćenice, gifove, storije..

 

Koliko Bioskop Balkan doživljavaš kao još jedan novi prostor u Beogradu za rad i izlaganje, a u kolikoj meri te dotiče i intrigira njegovo kulturno-istorijsko nasleđe?

Jako je važno je da se prostori osvajaju umesto oduzimaju. Postoji pregršt primera kidnapovanog javnog prostora u korist komercijalnih objekata koji simuliraju prostore društvenog života, a pogotovo onih koji su bili čvorišta društvenih događaja i čija je dinamika postala deo istorije nekog mesta.  Jedan od tih primera je skorašnja prodaja zgrade BIGZ-a, koja je velikom broju umetnika bila ne samo radni i izlagački prostor, već i prostor u kojem se kroz kolektivnu dinamiku rada razvijao veliki deo umetničke scene.

Fondacija Saša Marčeta 

Bulevar Maršala Tolbuhina 38 Beograd

Umetnici, saradnici: contact@fondacijasasamarceta.org

Press: press@fondacijasasamarceta.org

Newsletter

Prijavite se na newsletter Fondacije Saša Marčeta kako biste uvek bili pravovremeno obavešteni o aktivnostima, novostima, događajima, konkursima, edukacijama i druženjima.

Izrada web sajta Progressive Media

X